Русија у контакту са Београдом због ситуације на КиМ

Русија у сталном контакту са Београдом због ситуације на КиМ

© Fotolia/ scaliger

Русија је у контакту са Београдом због погоршања ситуације између Србије и Косова, рекао је у интервјуу за РИА Новости директор европског одељења Министарства спољних послова Русије Александар Боцан Харченко.

„Наравно, ми смо у контакту све време. Сарадња са Београдом је врло интензивна и у ономе што се тиче борбе против покушаја да се Косово угура у међународне организације. Али ’прва виолина‘ у овој ситуацији припада Београду, а ми подржавамо његове напоре“, рекао је руски дипломата.

Он је такође нагласио „конструктивни став српског руководства које много чини за смањење тензија, али не види реципрочне кораке“.

Председник самопроглашене републике Косово Хашим Тачи изразио је раније забринутост због пропагандне кампање Београда и подстицања Срба на северу Косова на међунационалну мржњу и позвао ЕУ и НАТО да осуде Србију. Председник државе која није чланица УН позвао је ЕУ и НАТО „да осуде Србију за подстицање новог сукоба на Косову и региону“.

Председник Србије Томислав Николић је прошлог четвртка одржао одвојене састанке са амбасадорима Русије Александром Чепурином, Кине Ли Манчангом и САД Кајлом Скотом, које је обавестио о неконструктивном понашању делегације Приштине о преговорима који су у среду одржани у Бриселу.

Избегавање референдума о НАТО-у у Црној Гори говори о несигурности власти

Избегавање власти Црне Горе да одржи референдум о чланству земље у НАТО-у говори о њиховој несигурности у његове резултате, изјавио је Боцан Харченко.

„То што руководство Црне Горе избегава референдум већ само по себи показује несигурност у његове резултате. Спроведене су анкете, и њихови резултати су угрубо пола-пола. А ако референдум покаже такав резултат, како онда може да се превали преко језика и каже да је већина за улазак у НАТО? По мом мишљењу, таква подељеност јавног мњења би требало да обесхрабри ужурбано решавање овог питања“, рекао је руски дипломата.

„Ми се држимо подаље од наметања, али спровођење референдума у Црној Гори се само намеће, то је природно решење за ову ситуацију. Потребно је поштовати мишљење грађана“, истакао је он.

Земље НАТО-а су 19. маја 2016. године потписале протокол о приступању Црне Горе пакту, што јој даје статус посматрача на заседањима. Након ратификације свих земаља-чланица Црна Гора може да постане пуноправни члан НАТО-а.

Преузето је са https://rs.sputniknews.com