Intervju ambasadora Rusije u Srbiji A.Konuzina dnevnom listu „Danas“ 5. septembar 2012. g.

Šta je glavni razlog Nikolićeve posete Rusiji, druge po redu od izbora za predsednika Srbije? Da li je u planu potpisivanje sporazuma o strateškoj saradnji dve zemlje, o čemu se već nekoliko godina govori?[!!1]

- Posle nedavnih predsedničkih i parlamentarnih izbora i u Rusiji i u Srbiji formirane su nove strukture vlasti. Uzimajući u obzir veliki potencijal naše saradnje u svim sferama pojavila se neophodnost da se posavetujemo kako da gradimo odnose u budućnosti. Imamo projekte koji su spremna za realizaciju: Južni tok, modernizacija srpske železnice, početak rada izgrađenih kapaciteta NIS. Potrebno je definisati dalje pravce ekonomske saradnje. Osim toga, od poslednje posete Vladimira Putina Srbiji u martu 2011. akumulirano je još novih projekata. Još tada je predsednik Rusije govorio o neophodnosti definisanja prioriteta. Upravo će se i pre svega svim ovim baviti dva predsednika u Sočiju.

Naravno, predsednici će razmotriti i međunarodni dnevni red. Nažalost, ovaj dnevni red sadrži konfliktni činilac, posebno na Bliskom i Srednjem istoku, koji ima tendenciju porasta, što izaziva zabrinutost. Vladimira Putina će interesovati da čuje od Tomislava Nikolića kakva je sadašnja pozicija Srbije u vezi s rešavanjem kosovskog problema. Ruska strana će se izjasniti za poštovanje mirnog rešenja problema ove pokrajine, koje se zasniva na međunarodnom pravu, pre svega na Rezoluciji 1244 SB UN. Ovakvu poziciju Rusija će ponovo podržati na najvišem nivou. Mislim da će predsednici naći vremena da dotaknu i druge aspekte naših bilateralnih odnosa, između ostalog bogatu društvenu sferu opštenja: kulturu, obrazovanje, ruski jezik i drugo. Što se tiče Deklaracije o strateškom partnerstvu mi, nažalost, nismo uspeli da 2011. pozitivno završimo rad u vezi sa tim.

Kada treba očekivati uzvratnu poseta ruskog predsednika Srbiji? Pojedini mediji najavljuju je za decembar?[!!1]

- Za sada ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. Nije važan sam susret kao činjenica, nego njegov sadržaj, kako bi on dao dodatni impuls našim bilateralnim odnosima. Upravo u tom pravcu mi i delujemo.

Šta su, po vašem mišljenju, razlozi zbog kojih Srbija do sada nije realizovala ruski kredit za infrastrukturu od 800 miliona dolara i na koju sve dodatnu rusku pomoć može da računa?[!!1]

- Odlučeno je da se ovaj kredit iskoristi za modernizaciju i razvoj srpske železnice. Drugim rečima, započet je nov strateški pravac naše saradnje. Bilo je neophodno sprovesti ogroman pripremni visokospecijalistički tehnički posao. Težak posao. Nakon raspada Jugoslavije, građanskog rata, sankcija, NATO agresije, ogromnih gubitaka tokom prelaznog perioda poslovanja, ekonomske krize, bilo je potrebno pripremiti dokumentaciju za projekte 21. veka. Srpski stručnjaci bukvalno nisu imali resurse. Ali, veoma mi je drago što, bez obzira na sve teškoće, ni Srbi ni Rusi nisu očajavali, nego su uporno radili, pomagali jedni drugima kako bi zajedno postigli postavljeni cilj. Imao sam veliko zadovoljstvo da se lično priključim zajedničkim naporima. Drago mi je što smo konačno došli do etape praktične realizacije „ruskog kredita“ i početka građevinskih radova. Kada je reč o dodatnoj pomoći, upoznati smo s komplikovanim problemima sa kojima se suočila nova Vlada Srbije. Očekujem da će se ova pitanja razmatrati i u Sočiju, kao i u okviru Međudržavnog komiteta za saradnju i nadležnih ministarstava, drugih ustanova, poslovnim krugovima.

Da li Moskvu brinu sporne privatizacije i sistemska korupcija u Srbiji, na koje ukazuje EU?[!!1]

- Rusija i njeni preduzimači zainteresovani su da realizuju svoju delatnost u Srbiji na osnovu zakona vaše zemlje. Bilo kakvo njihovo nepoštovanje sa bilo čije strane bilo bi štetno za sve učesnike poslovanja. Zadovoljstvo pruža to što je nova srpska vlada započela borbu protiv korupcije ne rečima, nego delima. Problemi privatizacije trebalo bi da se rešavaju na pravnoj osnovi, u interesu privrede Srbije, uz poštovanje prava njenih građana.

Zbog čega je Rusija sada spremna da se uključi u predstojeći politički dijalog Beograda i Prištine, iako je tokom pregovora u Briselu, vođenih pod pokroviteljstvom EU, to odbijala?[!!1]

- Čini mi se da niste dobro formulisali pitanje. Rusija je uvek pružala i nastavlja da pruža pomoć u rešavanju kosovskog problema, neprestano ističući da to treba da se odvija strogo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Kao što je poznato, srpske vlasti su bile koautori rezolucije Generalne skupštine UN 9. septembra 2010, koja predviđa dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Na molbu Beograda mi smo tu odluku podržali. Rusija se u datom kontekstu nije spominjala.

Iako se Rusija, kako stalno ističete, ne meša u unutrašnja pitanja Srbije, kako komentarišete spekulacije da je Moskva nezadovoljna što i DSS nije ušla u novu vladu?[!!1]

- Kao što ste dobro primetili, reč je o spekulacijama. Rusija veoma tesno i plodotvorno sarađuje s novom Vladom Srbije. Formiranje vlade jeste politička volja onih koje je izabrao srpski narod. Prema odlukama srpskih narodnih poslanika, uključujući i odluke Demokratske stranke Srbije, odnosimo se sa dubokom poštovanjem.

„Vojvođansko pitanje“ veštački nametnuto. Kako Moskva gleda na eventualnu internacionalizaciju „vojvođanskog pitanja“?[!!1]

- Mislim da pristalice ovakve „internacionalizacije“ dobro shvataju neustavnost svoje pozicije, kao i odsustvo podrške datim sumnjivim idejama od strane šireg sloja stanovništva. Smatram da takozvano „vojvođansko pitanje“ umnogome veštački nameću oni koji teže da od toga izvuku trenutnu korist, ne brinući se o posledicama svojih poteza. Tematiku arhitekture državnog ustrojstva vidimo kao deo isključivo unutrašnjih pitanja Srbije i spoljno mešanje u tu sferu smatramo za nepravilno i nekorektno.

Protiv nametanja. O čemu bi Beograd i Priština, prema mišljenju Moskve, trebalo da razgovaraju u najavljenom političkom dijalogu?[!!1]

- Mišljenja smo da tematiku dijaloga moraju odrediti zainteresovane strane, bez spoljnih pritisaka. Najvažnije je da se ne dozvoli protivpravno nametanje rešenja kosovskog problema na štetu istorijskih interesa Srbije i u korist konjukturnog političkog izbora.