Интервју Амбасадора А.Чепурина листу „Данас“

Rusija je oprezna prema briselskom sporazumu

 

Autor: Jelena Tasić

Beograd  - U okviru posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Sočiju i pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razmatraće se širok krug aktuelnih pitanja saradnje Rusije i Srbije, bilateralna politička, privredna i vojnotehnička saradnja.

 

Očekujemo da će u toku sočinskih sastanaka biti potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu, koja će postati temeljni dokument za razvoj naše prijateljske saradnje. Deklaracije takve vrste Rusija je potpisala sa većim brojem zemalja, uključujući i niz država Evropske unije. Odavno je došlo vreme da i mi potpišemo takav dokument. Aleksandar Vučić leti u Moskvu na poziv ministra odbrane Sergeja Šojgua radi učešća na međunarodnoj ministarskoj konferenciji o vojnopolitičkim aspektima evropske bezbednosti. Usaglašeno je da će se u toku događaja takođe održati lični sastanak Vučić - Šojgu, tokom kojeg je predviđeno da se razmotre pitanja bilateralne vojne i vojnotehničke saradnje - objašnjava u razgovoru za Danas ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Čepurin povodom aktuelnih poseta visokih srpskih državnih zvaničnika Rusiji.

 

Ambasador Čepurin kaže da nema informacije da bi tokom maja Rusku Federaciju mogao da poseti i premijer Ivica Dačić, kako spekulišu pojedini beogradski mediji.

 

Ruski stav prema kosovskom problemu godinama je nepromenjen, Moskva zvanično podržava sve što radi vlast u Beogradu, bez obzira na zaokrete u njenoj politici na Kosovu. Kako to objašnjavate?

 

- Kao što znate, Rusija se dosledno zalaže za odbranu stavova međunarodnog prava, što znači i za zaštitu Srbije. To je naša slovenska težnja prema pravednosti, koja je bliska i Srbima. Kao pravedno u ovom slučaju mi smatramo pravo Srbije da ona sama odlučuje o sudbini dela svoje suverene teritorije i u ovom smislu naš stav stvarno se ne menja. U poslednje vreme više ljudi postavlja pitanje o odnosu Rusije prema briselskom sporazumu o Kosovu. Polazimo od toga da rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ostaje međunarodno-pravni osnov kosovskog regulisanja. O priznavanju Kosova nema ni reči. Kako se nadamo, srpsko rukovodstvo je u punoj meri svesno svoje istorijske odgovornosti. Ovde je važno da sami Srbi pronađu konsenzus, za šta postoje odgovarajući mehanizmi. Da li je ovde potrebna žurba? Mislim da donošenje odluke pod spoljnim pritiskom i bez vidljivog konsenzusa Srba u budućnosti donosi velike probleme.

 

Koliko ima istine u oceni pojedinih ruskih analitičara da je vlast u Srbiji prihvatanjem Sporazuma o normalizaciji odnosa s Prištinom „podlo obmanula Rusiju i srpski narod“?

 

- Da li nam se sviđa ovaj sporazum ili ne sviđa - to je pitanje političke svrsishodnosti. Zalažem se za to da se prilikom sklapanja sporazuma maksimalno uzimaju u obzir legitimni interesi Srbije i Srba na Kosovu, da ne bi došlo do teških posledica za budućnost srpske državnosti. Da kažem iskreno, ushićene izjave tradicionalnih zlonamernika Srbije, kao i njihova glasovita odobravanja, donekle nas čine opreznima.

 

Kakav će biti odgovor Moskve na nedavnu molbu odbornika i predsednika četiri srpske opštine sa severa KiM da Rusija „pomogne vlastima Srbije da se proces pregovora o statusu Kosova i Metohije vrati pod okrilje SB UN“?

 

- Iniciranje pitanja takve vrste se nalazi u nadležnosti srpskih vlasti.

 

Da li je i kako moguće pregovore sada vratiti pod kišobran SB UN?

 

- Ova pitanja je potrebno razrađivati profesionalno. Sasvim je jasno da je za Srbiju važno da posrednici sa razumevanjem razmotre zakonite i prirodne zahteve Beograda. Inače, pregovarači dolaze pod pritisak posrednika, koji nisu zainteresovani da uzmu u obzir interese srpske strane.

 

Beograd, između ostalog, tvrdi da je Sporazum s Prištinom „zaštita od velike Albanije“. Koliko je, prema mišljenju Moskve, u sadašnjim geopolitičkim okolnostima strah od „velike Albanije“ realan i da li je briselski sporazum adekvatna odbrana?

 

- Zalažemo se protiv samovoljnog i jednostranog prekrajanja granica. To bi bilo kontradiktorno temeljnim načelima međunarodnog prava, Povelji UN i Završnom aktu SBSE.

 

Da li postoji opasnost od nasilnog, oružanog sprovođenja Sporazuma Beograda i Prištine, zbog protivljenja kosovskih Srba i južno i severno od Ibra?

 

- Podržavamo mirno političko rešenje postojećih problema. Međunarodna predstavništva koja se nalaze na Kosovu u skladu sa važećim mandatom UN obavezna su da obezbede mir i bezbednost u Pokrajini. Potrebno je pronalaziti rešenja koji bi bila prihvatljiva za kosovske Srbe. Njihovi interesi trebalo bi da budu maksimalno uzeti u obzir, a budućnost trajno garantovana.

 

„Manje reči – više rada“

 

Za razliku od vašeg prethodnika, ambasadora Konuzina, gotovo ste „nevidljivi“ u javnosti, ali iz saopštenja Predsedništva Srbije jasno je da imate česte i redovne kontakte s Tomislavom Nikolićem. Kako komentarišete ovu promenu u načinu rada ambasade Ruske Federacije u Srbiji?

 

- Ne bih rekao da ovde ima šta da komentarišem. Naša struka uvek je zavisila od ličnog faktora. I u ovom smislu svako radi onako kako smatra potrebnim, uzimajući u obzir postojeće zadatke u odnosima među zemljama. U Rusiji postoji poslovica „Manje reči – više rada“. Ogromna većina Rusa se zalaže za razvoj prijateljskih veza sa Srbijom, srpskim narodom. Mi ćemo na sve moguće načine ostvarivati ovaj nalog - u kontaktima sa rukovodstvom zemlje i sa javnošću.

 

 

Материјал је преузет са веб-странице www.danas.rs 

 

 

Strana 1

Strana 2

 

Категорије: Економија Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: rusembserbia@mid.ru
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти