Говор амбасадора Србије у Русији А.В.Конузина на церемонији полагања венаца на споменике руским и српским војницима, који су погинули у Првом светском рату (Београд, 1. август 2012. год.)

Поштовани српски пријатељи,

Драги сународници,

Данас се навршава 98 година од почетка Првог светског рата. Рата, који је постао светска катастрофа. Рата, који је за наредни век одредио развој међународних односа, догађаја општечовечанских размера, судбину многих народа, живот или смрт милиона људи. Рата, чије последице и данас осећамо, између осталог и на земљи којом корачамо. Управо су почетком прошлог века „постављени темељи“ сукоба за цело столеће столећа, као и за његов крај.

Пре сто година већ је дошло до наглог заоштравања европског супарништва, дефинисани су геостратешки задаци конфликата, започето повећавање војног потенцијала, појавиле су се мапе реконструкције света.

Већ су били склопљени савези држава. Предузети су први кораци који су довели до избијања рата.

Већ тада Србија је осетила своју усамљеност, и схватила да је само Русија може спасити.

Русији је већ тада било јасно да она не може да игнорише судбину православних словенских саплеменика.

Поштовани пријатељи,

Ми стојимо пред јединственим спомеником на свету, пред спомеником милионима војника Руске Државе, који су погинули током Првог светског рата. Под њим је на стотине металних војних сандука са посмртним остацима Руса који су бранили незаштићени Београд током 1914. године, бранили га и 1915, ратовали на Солунском фронту, страдали у заробљеништву.

Неколико десетина метара од нас подигнут је још један споменик – споменик Србима који су погинули бранећи своју престоницу. Тамо је такође на стотине војничких сандука. И то нису једине спомен-гробнице Руса и Срба, који су се заједно борили за слободу, независност и част своје земље. Ми памтимо наше заједничке јунаке, поклањамо им се док мислимо на њих.

Драги пријатељи,

Не могу а да не кажем да српска земља чува посмртне остатке и оних који су дошли из других земаља да у њој ратују. С разним циљевима. Нису они ти, који су доносили одлуке да ли ће се рат водити или неће. Они су постали његове жртве. Ми чувамо сећање на милионе изгубљених живота током Првог светског рата. Нека нам ово сећање помогне да утврдимо лекцију из историје, као и то да се и данашњи сукоби, између осталог и на српској земљи, морају решавати не уз примену рата, силе, не уз спољно мешање, већ правом, дијалогом и миром.

Хвала свима који су дошли да се заједно подсетимо трагедије Првог светског рата и да одамо пошту свим његовим жртвама.