Београдски скуп новинара: Србија добро зна шта је то тероризам

Илустрација: Катарина Лане

Представнике медијских компанија, руководиоце водећих светских информационих агентстава, новинаре и представнике организација за борбу против тероризма, који су допутовали из Русије, Белорусије, Кине, САД, Велике Британије и многих других земаља, поздравио је Владимир Божовић, саветник премијера Србије:

„Електронски медији треба да помогну да се спречи сваки могући терористички напад. Ја се сећам како сам једном посетио FBI, док сам био генерални инспектор у српској полицији. Видео сам да FBI третира ОВК као терористичку организацију, исто као и ми. Било ми је драго због тога, али ми је један од домаћина у шали рекао: тачно је да су они за нас терористичка организација, али је питање да ли их Стејт департмент тако третира. Ту је веома важна улога медија и важно је одредити шта је то тероризам, а ми у Србији смо се суочили са тим на територији Косова и Метохије кроз многобројне терористичке нападе на нашу војску, полицију и цивиле, било да су Срби или лојални Албанци. Србија добро зна шта је то тероризам, а исто тако зна и како се води рат помоћу електронских медија”.

„Тероризам и електронски медији“ (Фото: Катарина Лане)

Како медији треба да се понашају у условима када опасност од тероризма стално расте? Како да реагују на терористичке нападе? Из ког угла треба да приказују трагичне догађаје? Да ли те догађаје треба уопште показивати или их је боље игнорисати да се не би тако рекламирале терористичке организације? Учесници округлог стола су покушали да одговоре на ова и многа друга питања. Свако од њих се у свом професионалном деловању суочавао са приказивањем сличних догађаја и у многим од тих догађаја било је жртава.

Леонид Млечин, председник Управе Међународне академије за телевизију и радио:„Задатак медија је да сагледају шта се догађа и о каквој појави се ради, да исправно објасне нашим гледаоцима, слушаоцима и читаоцима, како би они схватили да се не ради о нечему што се јуче појавило и што ће сутра нестати, него је реч о трајнијим факторима. Неопходно је осмислити схему понашања”.

Сергеј Јениколопов, руководилац Одељења за клиничку психологију Научног центра за психичко здравље Руске академије медицинских наука: „Ислам сугерише где се могу пронаћи присталице оних који су незадовољни стварношћу. У посттрауматској медицини постоји појам ’поистовећивање са непријатељем’. Он се често погрешно доводи у везу са „стокхолмским синдромом“, а састоји се у томе да жртва поставља себи питање: ’Ако сте ви јачи, могу ли да будем са вама?’ Утисак да су они свемоћни ствара се подсвесно приказивањем њихових злочина“.

Фото: Катарина Лане

Изнето је и уобичајено мишљење о томе да се главни принцип новинарства састоји у обавези новинара да посматра ситуацију са стране, тј. да на неки начин буде „изнад ситуације“, да не стаје ни на једну страну, него да гледаоцу предлаже само суве чињенице, на основу којих ће гледалац сам извести закључак о томе ко је у приказаним догађајима добар, а ко лош.

Сергеј Агафонов, главни уредник листа „Огонёк“: „Електронски медији су пре свега слика, и ту се поставља питање шта приказати? Тачно је да телевизијске гледаоце треба информисати о свему, али приказивати како се боре терористи – значи стварати позитивну слику о њима. То је задатак који се не може решити. Медији треба да пронађу неку равнотежу. Чланови јапанске секте „Аум Шинрикјо“ су пре 20 година организовали терористички напад у јапанском метроу. Тада је ухапшен вођа секте, и он још увек седи у затвору, а пресуда му није изречена, јер би у том случају међу члановима секте добио ’ореол мученика’. Одговорност медија се састоји у томе да они треба да се боре против двоструких стандарда и различитих тумачења шта је добро, а шта зло. Зашто морате интервујисати убицу? Шта желите од њега да чујете? Човек је прекорачио границу људскости и њиме треба да се баве лекари, а не новинари”.

Новинарској одговорности у борби против пропаганде мржње и насиља посвећен је други део конференције. И поново су се учесници дискусије суочили са истим питањима новинарске етике и морала. Ашот Џазојан, председник медијског конгреса „Новинарска заједница“, сматра да је сазрела потреба за стварањем међународног трибунала који треба да се бави истрагом деловања терористичких организација, а задатак медија је да припремају материјале који упозоравају на опасност.

Николај Бордјужа и Леонид Млечин на конференцији „Тероризам и електронски медији“ (Фото: Катарина Лане)

Николај Бордјужа, генерални секретар Организације Договора о колективној безбедности (ОДКБ): „Постоје два мита. Један гласи да су медији независни. А медији су заправо средство политичке борбе и притисака и пишу оно што им је дозвољено. Други мит је да су медији „изнад ситуације“. Али ви ипак путем интонације и стилских фигура износите свој однос и као средство борбе против тероризма сносите за то одговорност. Не треба размишљати да ли је добро приказивати терористичке нападе или није, него треба приказати колико кошта један метак, а колико једна граната, и одакле талибани или ’Исламска држава’ добијају за то новац? Ко је куповао нафту од ’Исламске државе’? Куповале су западне земље – о томе треба писати. Откуд терористима супермодерно оружје? Ко им то продаје? Продају им западне земље. Темељ борбе против тероризма је пресецање финансијских токова. За терористички напад је потребан новац, а ваш задатак је да откривате њихове финансијске схеме. Ето како се ви можете борити против тероризма”.

Конференција ће трајати два дана. На крају ће бити усвојен документ са конкретним предлозима.

Преузето је са http://ruskarec.ru