Александар Чепурин: Посета Вучића Москви није уобичајена и редовна
Посета српске делегације на челу са председником Владе Александром Вучићем, без сумње, није редовна посета. Није уобичајена, није једна из низа сличних. Није редовна чак ни у контексту давних пријатељских односа наших народа и није уобичајена из четири главна разлога, изјавио је ексклузивно за Спутњик амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Прво, потребно је да се размене мишљења, да се формирају ставови, да се образложе интереси, да се сагледају капацитети проширења сарадње. Из овога следи да су ниво посете и испланирани састанци на највишем ступњу.
Друго, током посете акценат ће бити на економским питањима. У састав српске делегације укључен је низ министара из сфере привреде. Директно ће се разматрати питања од узајамне користи за обе стране. Кључни значај ће имати и бизнис-форум, који ће се одржати 27. октобра пре подне. Оквирни број руководилаца српских компанија и предузећа, који је био предвиђен током формирања листова учесника форума, повећао се, де факто, двоструко. То говори о интересу. У привредној сарадњи за нас је важно да стварамо ефикасне механизме, да идемо према конкретним узајамно корисним пројектима. Овде су објективно велике могућности и што се тиче енергетике, и пољопривреде, инфраструктуре, финансија, војно-привредне сарадње. Може да се дотакне и тема реализације заједничких пројеката, улагања, уговора.
Треће — током посете планирано је потписивање низа руско-српских докумената глобалног и стручног карактера.
Четврто — стране ће размотрити кључне међународне проблеме, који се директно тичу интереса како Србије тако и Русије.
Посета се одржава у компликованим геополитичким околностима. Видимо где су довели покушаји Запада да створи контролисани хаос од Југославије, Блиског истока и Северне Африке до Украјине. Растурају земље једну за другом. Али нису успели да исконтролишу хаос. И плодове „арапског пролећа“ данас убирамо у облику избеглица.
Србија се суочава са више проблема. Најочигледнији су неопходност очувања територијалног интегритета и све снажнији таласи избеглица. Видимо и озбиљне нападе на Србију — покушај усвајања Резолуције о Сребреници, а сада и Унеско. А управо они који нападају усуђују се називати „партнерима и пријатељима“ Србије.
Са моје тачке гледишта, Србија као и Русија у своје време, све више долази до схватања да је неопходно одредити и бранити управо своје властите интересе, а не туђе, неопходно је градити своју стратегију, узимајући у обзир те интересе. Није потребно никога идеализовати. Али постоји аксиом: поштују интересе оних који су снажни у економском и војном смислу. Који имају чврсту кичму. Остале, по правилу, понижавају и газе. Очигледно је да су два главна приоритета за Србију очување суверенитета и доследан социјално-економски развој, побољшање живота људи.
Руско-српски дијалог у Москви јесте допринос овим процесима. Русија и Србија историјски, географски и ментално јесу део Европе и немају намере нигде да оду. Наше земље више пута су се налазиле у још тежим историјским ситуацијама. Али увек смо излазили из њих још јачи. Сигуран сам да ће се на крају крајева тако и десити. Свету је потребно више оптимизма и посета ће управо то и пружити.