Чланак Амбасадора Русије у листу "Данас" од 16.10.2013.

20 година Устава модерне Русије

Децембра ове године Русија слави 20. годишњицу усвајања Устава. Као што је познато, у октобру Србија слави свој значајан датум – 50. годишњицу оснивања Уставног Суда Републике Србије. Узимајући у обзир важност и значај овог догађаја за државу и српски народ, свечаностима посвећеним овом датуму ће присуствовати Председник Уставног Суда Руске Федерације  Валериј Зорјкин. Мислим да ће бити занимљиво да се осврнем на неке историјске етапе и околности.

Корени формирања уставног поретка у Русији сежу у прву половину деветнаестог столећа. Међутим, идеје уставности нису тада биле реализоване – није дошло право време за то, држава још није сазрела за такве одлуке. Закони Руске империје су у то време изражавали идеју самодржавности, док би Устав довео до ограничења царске власти.

Први руски Устав се појавио само 1918. године. У току целог совјетског периода било је усвојено четири основна закона.  Занимљиво је да су се одредбе о правима и обавезама грађана појавиле заправо у „стаљинском“ Уставу 1936. године, који је за то доба био доста прогресиван и демократски документ. Интересантна је она чињеница да је позната одредба о руководећој и усмеравајућој улози Комунистичке странке била укључена тек у Устав 1977. године.

Важећи Устав Руске Федерације из 1993. године усвајао се у компликованим историјским условима током најоштријег политичког супротстављања. Нацрт Основног закона, који је поднео Врховни Савет, ограничавао би надлежности Председника, док би главне функције управљања државом биле пренете на парламент. Борис Јељцин је, са своје стране, припремио алтернативни нацрт, који је, међутим, био одбачен. Почела је криза, због које је Председник био приморан да донесе одлуку о распуштању Скупа народних посланика и Врховног Савета. Након кризе октобра 1993. године нацрт Устава Руске Федерације су дорадили Државна и Друштвена комора Уставног саветовања, у чијем је раду учествовао 931 експерт. Међу њима су се нашли истакнути политички делатници и правници – Анатолиј Собчак, Сергеј Шахрај, Марат Баглај. Нови Устав је био усвојен на свенародном гласању 12. децембра 1993. године и ступио на снагу на дан његовог објављивања 25. децембра исте године. Узгред, Устав Русије не садржи стране речи попут „спикер“, „парламент“, „сенатори“, „импичмент“,  иако их често користе новинари кад пишу о раду Федералне Скупштине.

Устав из 1993. године постао је једно од главних достигнућа постсовјетске епохе. У њему је утемељен онај правни основ који је омогућио политичку, економску и социјалну целовитост руске државе. Устав је постао систематски изражај основних вредности који опредељују лик нове Русије која је постала пуноправни правни наследник и настављач хиљадугодишње историје наше државе.

Очигледно је да је садашњи Устав неопходан основ за развој Русије, њеног законодавства и целокупног правног система. Већ од првих  чланова Устава се декларише да „су човек, његова права и слободе највиша вредност“, док је Русија социјална држава чија је политика усмерена према стварању услова који обезбеђују достојанствен живот и слободни развој грађана.

Кад Председник Руске Федерације ступа на дужност, полаже заклетву на специјалном примерку Устава Руске Федерације. Текст заклетве успостављен је чланом 82. Устава. Повез овог специјалног примерка Устава израђен је од уметнички обрађене коже црвене боје, на корицама је сребрени грб Русије и утиснути  натпис израђен од злата „Устав Русије“. Званични опис овог атрибута никада није био утврђен, али већ је постао традиција. Сада се овај примерак чува у библиотеци Администрације Председника у Кремљу и користи се само током инаугурације Председника Русије.

Од свог усвајања Устав је доживео низ измена. Године 2008. били су унети до данашњих дана најзначајнији амандмани – рок мандата председника државе је продужен са четири на шест година, а рок мандата посланика Државне Думе са четири на пет. На тај начин редовни парламентарни избори ће се одржати у Русији 2017. године, а председнички – 2018. године. Поред тога, Влади Русије стављена је обавеза да сваке године подноси извештаје о свом раду посланицима парламента.

Треба истаћи да су се последњих година многи политичари и стручњаци изјаснили за ревизију оних принципа који су утемељени у Уставу. Као одговор на то Председник Руске Федерације Владимир Путин је више пута говорио да неће допустити необразложене промене Основног закона. Циљеви декларисани у Уставу, вредности и механизми показали су своју основаност, помогли су руском друштву да превазиђе тешкоће и крене  путем одрживог развоја.

Категорије: Политика

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: rusembserbia@mid.ru
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти